Туга, чемер, јад

Тешко је пронаћи праве ријечи којима се може описати неспособност нашег руководства општине Србац осим туга, чемер,јад.

У октобру 2012. године дошло је до преузимања власти од стране коалиционих партнера.

Одмах по преузимању власти чуле су се надобудне изјаве нових општинских званичника о томе како ће завести ред у општини, те како ће у нашој општини дословно тећи мед и млијеко, пардон тартуфи и козије млијеко. Први од многобројних „мудрих“ потеза наше нове власти био је смањење радника Административне службе општине Србац. Све је то оправдано рационализацијом пословања и смањењем трошкова, али не прође дуго на мјесто радника који су отпуштени дођоше други, наравно припадници коалиције. Е сад, ако некога отпуштате због тога да би сте другог запослили да ли је то реваншизам или смањење трошкова? Наравно, не треба бити претјерано мудар па да се правилно закључи да је на сцену ступило најмрачније доба, доба као у вријеме УДБЕ, те свако ко није припадник владајуће свите биће најстрожије кажњен и то отказом или постоји могућност да и останете на послу, али услов за то је да се одрекнете својих политичких увјерења и „покрстите“ тј. пређете у неку од коалиционих партија,али у коју? Која је најбитнија, најјача, тешко је дати одговор на то питање, када се ни до данашњег дана господа „владајући“ ни између себе нису договорили које тај „главни баја“. Додуше, руку на срце било је покушаја и утврђивања „највећег међу највећима“ и то онако елоквентно, господски једном тучом у кафани како и приличи господи који нас воде у бољу будућност. Али,не лези враже тај фамозни бокс меч заврши брзо. Није било спектакла само класични нокаут, нажалост са тим нокаутом су пали и сви грађани Српца који су дали повјерење таквим људима, лажно обманути неким тартуфима и козама. Ипак, задржимо се још мало на овом ревијалном спортском догађају, ипак је то био један „фантастичан“ спортски догађај у којем су учешће узели и одборници,директори и наравно и сам Начелник,јер како да прође такав спектакл без „највећег међу највећима“ (још увијек није званично утврђено које „најбитнији“ и „највећи даса“, те се очекује још сличних „спортских манифестација“). Али спорт је спорт,идемо даље. Прође љето, и ништа се не зазелени од оних фамозних пластеника, ваљда чекамо 2050-у да их засадимо, али шта је пар деценија за пољопривреду, ипак сачекајмо, Начелник има озбиљне пројекте, које истина нико не разумије и који се никада не реализују, али ко смо ми да доводимо у питање идеје једног великог Хаџије? Да не буде све тако монотоно побринули су се руководиоци КП „Водовод“, наиме тамо су се директори мијењали као на филмској траци, тако да више ни сами радници не знају ко је директор, међутим не треба сумњати да ће својом великом мудрошћу све те проблеме ријешити свемоћни „Љубињо“, који је иначе познат по томе да је фантастичан привредник, пољопривредник, те да је имао и још пар десетина „ситних“ аферица о којима нећемо,јер свако ко је посјетио Србац зна за њих. Поправише властодршци и информисање у општини сада имамо званичну страницу општине Србац која би требала да носи назив Драго Ћирић.сом. пошто све што се на њој нађе мора да прође оштру цензуру начелника, и његовог замјеника, мада овај потоњи само фигурира и прича демагогију о раду, реду и дисциплини, али имао је и од кога да научи барем у његовој странци има толики број „признатих“ кафанских политиколога. Не треба човјек бити претјерано уман па да види шта је ова власт урадила, јер није урадила ништа! Путеви се и не поправљају, откази се дијеле, а и ови што раде питају се зашто раде,јер плате нема! Али, наравно на све ово ће вам „коалиција“ дати одговор: „прошли су задужили,нема помоћи Републике“. Али, како је то могуће? Гдје су сви они предизборни планови о тартуфима и козијем млијеку? И зашто нема помоћи Републике? Нема је зато што тренутно у општини Србац не постоји човјек који је кадар да напише пројект и аплицира за средства код било ког Министарства! Не иде покушавали су, али не иде, ни сва „мудрост“ нових начелника одјељења није помогла, али има времена научиће они, али мало сутра, нажалост са сваким њиховим данас ми имамо све мање сутра.